Aleksandar Kneževiæ - Knele

Prvo hapšenje u Briselu

Božoviæ je poèeo da živi na ivici zakona još kao klinac sa dvanaest godina, kada je otišao u Italiju. Sa mnogo ozbiljnijim namerama zaputio se u Nemaèku, èetiri godine kasnije, zajedno sa Zoranom Robijom i Asimom Èauševiæem. Prvi put je uhapšen u Briselu, zajedno sa Svetom Marašem, ali je ovaj legendarni kockar uspeo da se izvuèe.

Božoviæ je ležao u zatvoru šest meseci, a potom su ga pustili jer nije bilo konkretnih dokaza. U Briselu je upoznao Željka Ražnatoviæa Arkana i Vlastimira Deniæa Meta.

Na višemeseène "turneje" po Evropi krenuo je sredinom sedamdesetih, kada je prema podacima Interpola poèeo da se bavi organizovanim reketom i pljaèkama. Prièa se da je u to vreme Božoviæ u Nemaèkoj živeo na "visokoj nozi", pošto je zajedno sa svojim prijateljima uzimao veliki procenat od "cuheltera", makroa koji su držali lanac sauna u kojima su radile atraktivne devojke.

Umešana policija?

Još jedan u nizu dokaza umešanosti države u Kneletovo ubistvo jeste svedoèenje njegovog oca o jednog dogaðaju, koji se odigrao desetak dana pre likvidacije.

- U sobi su bili Knele i Mirko Bosanac. Specijalci su upali u apartman i rekli im da legnu na pod. Potom su im objasnili da proveravaju alarmne ureðaje, ali sam sigurno da su u stvari proveravali kako æe Knele reagovati pred policijom. Jedan moj prijatelj iz SUP, rekao mi je da je kobne veèeri preko policijske "motorole" preneta poruka "Knele ide sam" - objasnio je Dušan Kneževiæ.

Poznata je prièa, Božoviæevi prijatelji tvrde da je u potpunosti taèna, da je Giška iz zloglasnog zatvora Šandolon u Ženevi pobegao uz pomoæ drvenog pištolja, kojim je razoružao stražara. To se dogodilo 1979. godine, pošto je uhapšen zbog pljaèke. Sa njim je iz zatvora pobegao i Donadoni, èuveni italijanski kriminalac, osuðen na doživotnu robiju.

Božoviæ potom odlazi u Francusku, gde je ponovo imao problema sa zakonom. Pokušavajuæi da pobegne, pucao je na tamošnje policajce i završio u zatvoru. Zbog pucnjave, sud ga šalje na jednogodišnju robiju. Iako željan slobode, posle toliko tamnovanja, Giška po povratku u Beograd ponovo završava iza rešetaka, zbog nekih zaostalih kazni.

Najzad slobodan, pred kraj osamdesetih, provodi nekoliko mirnih godina u otadžbini. Prièa se da je tada zadužio èitav grad. Tadašnji prestupnici uvek su kod njega mogli da se sakriju, a èesto je i mirio zavaðene strane. Svi su ga uvažavali i poštovali, ali je u isto vreme izazivao i strah kod mnogih.

Preokret u Božoviæevom životu dogodio se poèetkom devedesetih kada se priklonio opozicionom bloku, odnosno SPO. Posle osnivanja Srpske garde Božoviæ postaje i njen komandant. Tokom godina besni rat u Hrvatskoj, raspada se JNA, a vlast na sve naèine pokušava da parira SG obuèavajuæi i naoružavajuæi TO Srbije.

Božoviæ je u to vreme javno prozivao vlast kako na sve naèine, ucenama, pa i pokušajima likvidacija vodeæih liènosti SG, pokušava da uništi prvu srpsku vojsku posle Drugog svetskog rata. A onda, pada "prva krv" u Beogradu - likvidiran je Branislav Matiæ-Beli.

Prijava postoji

Treba pomenuti i to da je Kneletova likvidacija "policijski rešena"! Ime njegovog "ubice", koje je upisano u kriviènoj prijavi SUP Beograd, jeste Miodrag Cvjetinoviæ, koji je živeo i "radio" u Nemaèkoj.

Ovaj momak, naime, ostao je bez svog džipa, koju mu je uzeo Knele, a istog dana prodao ga Darku Ašaninu.

Cvjetinoviæ je istog dana naplatio Kneletovu nepromišljenost - smræu. Ovo je u najkraæem motiv, zvanièno, nikada rasvetljenog ubistva.

Božoviæ odlazi u rat, kako je kazivala njegova majka Milica, potpuno svestan da mu najveæa opasnost dolazi upravo - s leða. Na sahrani svog velikog prijatelja Matiæa, Giška je pred prijateljima doslovce izjavio:

"Idem na front iako znam da æe me tamo ubiti. Neæu da poginem u Beogradu, pa da prièaju kako je to bio obraèun u podzemlju".

Njegove sumnje obistinile su se 15. septembra 1991. godine nadomak Gospiæa. Božoviæ je pogoðen sa tri hica, a onaj smrtonosni - došao je upravo s leða. Do danas nisu rasvetljene okolnosti njegove pogibije, èak nije obavljena ni obavezna obdukcija.

Njegova majka isprièala je kasnije novinarima kako je dan pre Božoviæeve pogibije u njihovu kuæu došao Giškin prijatelj i rekao joj: "Majko, otišli su da ga ubiju, više ga neæeš videti".

Možda æe taj prijatelj jednog dana reæi kako je to znao.
U apartmanu 331 hotela "Hajat" u Novom Beogradu, 28. oktobra 1992. godine, ubijen je Aleksandar Kneževiæ-Knele (21) iz naselja braæe Jerkoviæ. NJegovo telo, dan kasnije, otkrila je sobarica hotela.

Sluèaj Ðurekoviæ

Krajem osamdesetih javno se preæutkivalo, a privatno šuškalo da Božoviæ saraðuje sa SDB, kao i to da je bio jedan od uèesnika u likvidaciji Stjepana Ðurekoviæa, tadašnjeg direktora "Ine".

Navodno, "primena najstrože mere" prema ovom èoveku realizovana je pošto je on iz zemlje izneo više od 40 miliona maraka, kao i ugovore za kupovinu nafte iz Severnog mora, koja je trebovana za tadašnju JNA. Niko, meðutim, do danas, nije javno istupio i potvrdio Giškinu umešanost u ovu operaciju.

Obdukcioni nalaz pokazao je da je Kneževiæ likvidiran sa tri hica, koje mu je ubica ispalio u potiljak. Kneževiæ je usmræen pošto je potrbuške legao na pod apartmana.
Do danas nije protumaèeno šta bi trebalo da predstavlja krvlju ispisan broj "1" u dnu ogledala na zidu apartmana.

Nekoliko dana posle ubistva niko od Kneževiæevih prijatelja nije mogao da pretpostavi ko bi mogao da bude ubica. Detalj koji je sve zbunjivao jeste èinjenica da je žrtva pustila ubicu u sobu! Naime, bilo je poznato da je Kneževiæ bio izuzetno oprezan, da je uvek proveravao koga pušta i da je imao pištolj pri sebi èak i kada je prièao sa prijateljima.

Tih dana, novine su se èitale od zadnjih stranica. Èitulje posveæene Kneletu zasenile su rat u Hrvatskoj i Bosni, domaæu politièku scenu, ekonomsku bedu...

Smrt izbegao dva puta

NJegov otac Dušan Kneževiæ, poznatiji i kao Buca Al Kapone, tvrdio je da Knele nije bio kriminalac, a kamoli da se bavio "reketom". Ipak, po gradu se prièalo kako pojedini restorani plaæaju Kneletu, samo da ih ne poseæuje. Prièalo se da se bavio poslovima oko automobila, droge... Bliski prijatelji najmlaðe legende beogradskog asfalta tvrde da je Knele krao kola, ali samo ona za koje je znao da su "prljava".

Prema dostupnim informacijama iz SUP Beograd, iako nikada osuðivan, protiv Kneleta je napisano nekoliko kriviènih prijava, èak i jedna za silovanje. Meðutim, sve ove prijave završavale su u fiokama inspektora policije.

Kratko ošišan mladiæ, sa skupocenim "lancima" oko vrata, "žestok momak" koji je ustolièio novi imidž mladih prestupnika, našao se za života dva puta na meti nepoznatih napadaèa.

Ispred kluba "Nana" na Senjaku jedva je izvukao živu glavu pošto su na njega, iz automatskog oružja, zapucala dvojica maskiranih revolveraša. U maju 1992. godine, Knele se u klubu "Freska" posvaðao sa dvojicom Crnogoraca. U žestokom obraèunu ispaljeno je više desetina metaka, a Knele je pogoðen u prepone.

Jedno od prvih objašnjenja za Kneletovo ubistvo bila je njegova veza sa Belim, Giškom i SG, odnosno njihovim zajednièkim politièkim uverenjima. Država, kako prièaju upuæeni, jednostavno nije smela da dozvoli da u zemlji ima vojsku kakva je SG, a koju predvodi opozicija.

Plan je bio da se ukloni militantno krilo SPO, koje su predvodili Matiæ, Božoviæ i Knele, tvrdi i dan danas Dušan Kneževiæ.